Septembar
Septembar je mesec velikih promena u pčelinjem društvu: društva se pripremaju za duži period zimskog mirovanja. Blagovremenim odrađivanjem poslova u avgustu mesecu, mirovanje pčela bi moglo da počne. Ukoliko je nešto od poslova izostalo, mesec septembar je krajnji rok za te poslove.
Cvetna paša se obično ne očekuje u septembru. Ipak, dešava se da posle sušnog leta, usled obilnih kiša u avgustu, počne cvetanje belog bosiljka, astera, majčine dušice, bele deteline i ostalo korovsko bilje, sa obilnim unosom nektara i polena.
Poslovi koji se mogu obaviti u septembru:
- dopuna zimskih zaliha (do 15. septembra)
- spajanje slabih društava sa jačim
- kontrola rasporeda rezevne hraje i kvaliteta medne kape
- regulisanje otvora leta
- kontrola prisustva varoe
- zamena oštećenih nastavaka, podnjača i zbegova
- odlaganje starog saća i pretopljavanje
Grabež je jedan od najvećih boljki na pčelinjaku u septembru. Pčele zbog velikog leta, usled niskih temperatura, ne brane ulaz u košnicu kao u toplim mesecima. Sinergično na grabež deluje to što pri niskim temperaturama u jutarnjim časovima, ose napadaju nebranjene košnice i slodno ulaze u košnice. Potrebno je smanjivanje leta, kako bi se društvo lakše odbranilo, kao i postavljanje klopki za hvatanje ovih insekata.
Nakon polovine septembra, društvo bi trebalo da ima oko 25 hiljada pčela. To je sasvim dovoljan broj za zimovanje, i zamena starih pčela doći če iz legla. Bitno je obezbediti da se te mlade pčele izlegnu zdrave i spremne za zimski period. Zalaganje krajem septebra obično ukazuje da nešto sa tim društvom nije u najboljem redu. Najčešći uzrok je stradanje pčela zbog varoe, ili kasna zamena matice, što ima za posledicu premali broj pčela koji matica želi da nadoknadi. Međutim, pčele iz legla nastalog krajem septembrai početkom oktobra nisu dobre. Te pčele kraće žive, najčešće sa deformitetima, i najčešće uginjavaju pri prvom unosu polena.
